Luka Knežević Strika: Slike/reči

Instalacija, digitalna štampa

Pretpostavljam da će generacije koje sada odrastaju uz svet posredovan fotografijom i skoro uvek dostupnim neposrednim vizuelnim reprezentacijama, kao i mogućnošću da ih s lakoćom razmenjuju, razviti nove vidove komunikacije koji su direktno vizuelni, i čini mi se da je njihove obrise već moguće razaznati (to da li ćemo mi taj jezik razumeti na istom nivou, posebno je pitanje).

S druge strane, čitavo prethodno vizuelno stvaralaštvo, svaka slika koja ima svoj digitalni oblik predstavlja prekursor rečnika tog novog jezika. S obzirom da slike, nevezano za njihovu kompleksnost (koja može u manjoj ili većoj meri biti iskorišćena u svakoj komunikaciji), preuzimaju ulogu sličnu onoj koje reči imaju u jeziku, samo pitanje autorstva, na nivou prava, ali i na nivou tumačenja i značenja, biva sasvim prirodno razrešeno – prestaje da bude pitanje.

Fenomen koji me interesuje jeste pojavljivanje ovih slika na mikroblog platformi Tumblr, gde razni drugi autori-blogeri koriste te slike kao integralne jedinice sadržaja u okviru svojih, neretko vrlo popularnih blogova. Model komunikacije omogućava “reblogovanje”, tj. objavljivanje datog sadržaja na svom blogu (tada po pravilu ostaje zabeleženo u okviru samog sistema od koga je sadržaj preuzet, ali autor postaje onaj koji je upotrebio sliku kao reč u okviru sopstvenog
bloga i konteksta objavljivanja); “lajkovanje”, koje funkcioniše slično, osim što se samo ime onog ko lajkuje dodaje ispod slike, a ona se ne prenosi dalje na njegov blog; uz “reblogovanje” moguće je I “komentarisanje”, gde se povremeno upotrebi vrlo kratak tekst zarad pojašnjenja namere autora ili njegovog odnosa prema slici/reči.

Ove slike nekada ukazuju na autora ili platformu na kojoj je slika pronađena, iako je često izvor koji navode tek prethodni neposredni izvor, doslovce, mesto gde su na sliku naišli, bez obzira da li je to njeno prvo pojavljivanje na internetu ili u javnosti uopšte. Izvor kao takav najčešće se ni ne navodi, osim u slučaju rebloga gde blog izvor ostaje zabeležen kao posledica funkcionisanja same platforme. Takođe, komunikacija koja se dalje razvija kroz ove slike/reči i oko njih, ne dotiče se tog pitanja. U radu Slike/reči, tražim svoje fotografije koje sam u različitim periodima objavljivao na raznim internet platformama, a koje su postale slike/reči upotrebom od strane drugih autora na Tumblr-u.

Fotografije koje su prikazane, direktno su preuzete iz ovog konteksta, predstavljene kao odštampani spojeni “skrinšotovi” blogova na kojima sam ih pronašao – ispod fotografije su u nizu odštampani njoj pripadajući reblogovi/komentari/lajkovi i predstavljaju neku vrstu lične arheologije, ali i neku vrstu “snepšota” mesta u kojem, nakon što prestaju da budu moji radovi, postaju reči u evoluirajućem rečniku novog jezika.